Društveno odgovorni duhovi Savamale

Savamala je jedna od najstarijih gradskih četvrti, mesto gde se nekad odvijao život grada, gde se trgovalo, mesto gde se najviše gradilo. Karađorđe je odavde planirao napade na Turke tokom Prvog srpskog ustanka, Miloš Obrenović  je ovde izgradio svoju kuću, a podržao je i izgradnju mnogih drugih strateški važnih objekata. Savamala je poznata i kao boemska četvrt, kafane su uvek bile njen značajan deo, a jedna od njih je “Zlatna moruna” poznata i kao “mesto odluke” jer su se ovde skupljali članovi organizacije “Mlada Bosna”. Beogradska urbana legenda kaže da baš u toj kafani skovala zavera za ubistvo austrougarskog princa Franca Ferdinanda.

Savamala je deo grada u kome su locirane autobuska i železnička stanica, tako da ovaj kvart najčešće predstavlja prvi kontakt sa onima koji u Beograd dolaze. Kada pogledamo istoriju i značaj Savamale, rekli bismo da goste Beograda dočekuje romatničan kraj bogat uzbudljivim pričama i zanimljivom arhitekturom, ali danas, nakon decenija nebrige i zapostavljanja, dobrodošlicu nam žele napuštene i oronule zgrade i teretni kamioni. Dočekuju nas ruševine, smog i buka. Od boemskog, trgovinskog, istorijski i strateško značajnog centra Savamala se pretvorila u grad duhova čiji ostaci svedoče o slavnoj prošlosti i isto toliko neslavnoj sadašnjosti.

Čini se da Beograđani ne mare mnogo zbog takvog stanja . U kriznim vremenima obično zavlada nepotizam, i čini se da je retko kome stalo da primeti probleme koji su više nego očigledni, a kamoli da te probleme rešava. Zbog takvog stanja Savamalu su zaposeli duhovi. Te duhove možemo sresti na zidovima zgrada. Ima ih mnogo. Podsećaju nas i upozoravaju u isto vreme.

Dobri duhovi Savamale pojavili su se prošle godine u okviru projekta “Akupunktura grada”,  a stvoreni su od od strane Studija Krishka iz Beograda, dve dizajnerke  umetnice – Barbare Dimic i Tijane Tripkovic, koje su kroz street art želeli da vrate život zapostavljenim prostorima i u isto vreme da ukažu na aktuelne probleme.  Danas su ovi duhovi već poznati i prepoznatljivi stanovnici Beograda. Ako sretnete jednog od duhova Savamale, nemojte ih ignorisati. Zastanite, upoznajte se sa njima i oslušnite ono što imaju da vam kažu.

Urbani duhovi predstavljaju primer angažovane ulične umetnosti, gde se na najbolji način spaja dopadljivost i jaka socijalna poruka. Oni su na prvi pogled simpatični, razigrani, čak i srećni i mogu se činiti kao puki ukras na fasadi. Međutim, ako malo bolje pogledamo, obratimo pažnju na detalje i analiziramo ih, primetićemo da  jedan od duhova drži papirni čamac u ruci. Poručuje da je reka Sava strateški izuzetno važna za razvoj beograda a da je povezanost starog i novog Beograda preko reke jako loša.

Duh simpatičnog bul terijera nas upozorava na problem pasa lutalica i nesposobnost gradskih vlasti da taj problem reše.

U jednom zavučenom ćošku u Karađorđevoj, srešćemo panda duha. Ako bismo se upustili u analizu ove vizuelne predstave, biće nam jasno ukazivanje na ekološke probleme – panda je životinja u izumiranju, simbol modernog doba okrenutog od prirode a ka industriji i tehnologiji, panda je na logou PETA organizacije koja se bavi zaštitom životinja. Savamala nema zelene površine, a loše rešen urbanistički plan Beograda doveo je do toga Karađorđeva, nekada (a i danas bi to mogla da bude) najlepša beogradska ulica, postane glavna linija tranzitnog saobraćaja.

Ne ukazuju baš svi duhovi na loše strane. Jedan od njih drži krug. Simbolika kruga je mnogostruka, ali kada u obzir uzmemo kontekst prostora u kome se nalazi, shvatićemo da je to duh koji simbolizira noćni život Savamale jer se nalazi pored kluba “Krug”. Brojni klubovi u ovom kvartu uspeli su da kvalitetnom muzičkom scenom ponovno udahnu život ovom kraju. A zajedno sa njima širi se i broj kulturnih centara koji zajedničkim snagama u poslednjih pet,šest godina pokušavaju da vrate ovom kvartu stari sjaj. Ovaj duh predstavlja te napore, pozdravlja ih i poziva na još veću angažovanost.

Duhovi Savamale spadaju u kategoriju društveno angažovanog street arta, a takvih dela ulične umetnosti u Beogradu je mnogo. Njih je stoga neophodno tumačiti u kontekstu socijalnih prilika u kojima nastaju a ne posmatrati kao čisto dekorativne.  Dublja analiza simbolike i društvenog konteksta pomaže boljem razumevanju i shvatanju ovakvih dela, a karakter street arta kao izuzetno vidljivog i dostupnog medija ima ogroman potencijal u pravcu ukazivanja na svakodnevne probleme sa kojima se društvo susreće i kao takvim im treba pridati više pažnje i ukazati na njihov značaj.